Monday, 25 May 2015

Recept za zdrav čokoladni dezert sa jagodama

Čokolada? Zdravo? Ma, jel to moguće? Što da ne! Ako stavite malo kakaa (jer više nije ni potrebno, obzirom da njegovu jačinu), imate jedan usklađeni dezert koji vrlo lako može zadovoljiti vašu potrebu za čokoladom. A sastojci su provereni, bez veštačkih dodataka. Jer ste ga vi pravili.

I odmah da vam kažem - brzo se pravi. Glavni akter su pored kakaa i jagode. Opet! Žurila sam i sa ovim receptom, da imate prilike da ga isprobate, ukoliko vam se svidi. Dok traje sezona jagoda.


Od rucka mi je ostalo malo jecma, pa mi je na pamet palo da napravim i nesto slatko sa njim. Obicno ga mesam sa medom, jabukama i nekim orasastim plodovima, a ovaj put je iz frizidera mamilo voće koje je drugo po redu "omiljenosti za u dezerte" - jagode. Vrlo je jednostavan za napraviti, a krajnji rezultat je jedan lagan i preukusan slatkiš.

Potrebno je (za 3-4 porcije):

pola šolje ječma
šolja vode
2 kašikice kakaa
šaka usitnjenog oraha
20 jagoda srednje veličine
150 ml biljnog mleka
3 kašikice meda (ili agave sirupa)
malo cimeta
orasi i jagode za ukrašavanje


Ječam je potrebno potopiti noć pre (zbog fitinske kiseline koju sam ranije spominjala u receptu sa kinoom). Nakon toga ga isprati i staviti da se kuva. Za ovakve dezerte mnogi ga kuvaju odmah u mleku, ali ja više volim da ga prvo skuvam u vodi. Jer, treba mu baš dugo da se skuva. Oko pola h, možda i malo duže. Kuva se inače u razmeri 2:1, ali slobodno možete dodati i malo više tečnosti. Kada je sva voda isparila, odvojeno sam stavila mleko da se greje i odmah stavila proceđeni ječam u njega. Posle nekog vremena počelo je da se zgušnjava. Potom sam dodala agave sirup i kakao. (Ja uglavnom koristim med i agave sirup kao alternativu šećeru. I ako ga koristim, gledam da to bude žuti šećer. Vodite računa da je med 4x slađi od šećera, agave sirup nešto malo manje od toga, pa shodno tome dozirajte, ukoliko se odlučite za šećer u ovom dezertu.) Kad je došlo do željene gustine, sklonila sam sa vatre, dodala usitnnjen orah i iseckane jagode. Promešala i ostavila da se ohladi.

Bilo je odlično i sutradan. Za doručak! 


Friday, 22 May 2015

Recept: parfe sa jagodama, na srpski način

Pored jabuka, jagode su mi najlepše voće za kombinovati u dezertima. Sada kada im je sezona, muž ih bukvalno svaki dan kupuje na putevima direktno pored njiva gde se beru, i ja sam svaki dan u kuhinji, eksperimentišem sa njima. Toliko ideja, sa bukvalno bilo čime što imate u kuhinji. Od zdravih kaša i kombinovanja sa žitaricama, pa do dodavanja slatke pavlake i ostalih sličnih, malo nezdravijih sastojaka. O smoothijima neću ni da pričam.


Danas vam predstavljam jedan brzinski osvežavajući dezert, poznat u svetu kao parfait (parfe). Jagode ili neko drugo bobičasto voće kombinujete sa sirom, pavlakom, jogurtom, muslijem, keksom, orašastim plodovima. I to u čaši, ako nemate one poslastičarske posudice za njih. Pa se igrate i kombinovanjem sastojaka, ali i njihovim slojevitim ređanjem u posudi. 

Mi ovaj slatkiš zovemo i dezert u čaši. Mogućnosti je bezbroj. A ono na "srpski način" sam dodala iz prostog razloga što mi je u svim varijantama ovog dezerta baza bila nezaobilazni Plazma keks.


Potrebno je (za 4 čaše):

100g mlevene plazme
100-150 ml biljnog mleka
8 kašika domaće granole (radila sam po Milicinom receptu)
20 srednjih jagoda (+12 za dekoraciju)
100 ml slatke biljne pavlake/grčkog jogurta
tečna čokolada

Plazma keks pomešajte sa mlekom. Smesa treba da vam bude gusta, jer je baza ovog dezerta. Ređate prvo njega u čaše. Potom iseckajte jagode uzdužno na dva ili tri dela. Ređajte onda njih. Potom preko stavite po dve pune kašike granole. Onda ide mlečni deo. Na fotkama mi je umućena slatka pavlaka, ali još lepše je sa grčkim jogurtom. Kada njega stavljam, dodam mu malo žutog šećera. Odozgo kao ukras stavite po 2-3 jagode.

Ceo dezert prelijte tečnom čokoladom. Ako nemate kupovnu, uvek možete otopiti tamnu čokoladu za kuvanje. 

Ukoliko nemate domaću granolu, taj sloj možete izostaviti, a onda dodati seckane bademe ili lešnike u plazma sloj. Ja lično volim taj krckavi deo u ovom dezertu, i ne volim da mi izostane. Jednom prilikom sam iznad plazma sloja dodala i malo izlomljenog celog plazma keksa. Mogućnosti je bezbroj. Samo se poigrajte. I gotovi ste za svega par minuta.



Monday, 18 May 2015

Sasvim prirodno.. I pomalo nostalgično...

Zašto je to tako da što više starimo, sve više cenimo ono što je prirodno, ono što je jednostavnije, a često i ono što više nemamo? Ne volim kada mi se u životu potvrdi ona izreka "bićeš svestan šta si imao tek kada to izgubiš". 

Sećam se kada sam bila u pubertetu, da sam baš bila žrtva masovne proizvodnje. Mali paradajz iz babine bašte? Fuj! Dajte mi ovaj kupovni, savršenog oblika, debele kore. Pa i neka je polubezukusan. Tada sam se i nezdravo hranila, kojekakvim prerađevinama. Samo da je brzinski, puno dodataka koji ti daju onaj final touch tom veštačkom proizvodu, pa ti ni ne primetiš da polako postaješ i zavisan od tih koještarija. 

A sada kada sam zavolela kuvanje i kada sam počela da uviđam razlike između onoga što sam napraviš (jer ti to nije ni teško) i onoga što možeš da kupiš, priča je drugačija. Pa još kada tvoj stomak oseti razliku? A kao mlađa sam mislila da je normalno da svaki dan osećam "kamenje u stomaku", jer jednostavno, takav mi je horoskop. Eh, da mi je sada živa moja baka. I da mi je sada one njene bašte, pa da sama odem u nju i uberem ono što želim jesti. Zato cenim svaki trenutak u kom mi se pruži ta mogućnost, i imam potrebu njega i sa drugima da podelim. 


A ne mora ta priča da se odnosi ni samo na hranu. Sada muž i ja lovimo prilike kada barem na weekend getaway možemo da pobegnemo u neku etno priču. Kod rođaka, kod poznatih, kod nepoznatih, pa da im i platimo za taj gušt. I da budemo srećni zbog te retke prilike za kvalitetan beg iz urbane stvarnosti.

A dok sam bila mlađa nervirala me je čitava ta priča oko bakine letnje kuhinje, odmah ispod kukuruzarnika. Meni su hranu donosili gore, u modernu trpezariju i dnevnu sobu. Da mi je sada ta letnja kuhinja. Uf, koliko bih samo slika tamo zabeležila. I baš tamo bih insistirala da jedem. Da bude autentično. Seoski.


Sada cenim i vidim i ono što drugi ne vide. Filmovi i bioskopi usred poljane. Glavni akteri životinje, koje neometano trčkaju po neograđenom dvorištu. Bistra voda koja teče oko tebe i koju možeš piti. Hej, pa gde to ima u 2015. godini? Krupni plan, pa udaljena perspektiva. 


Jer, u stvari, sve je u perspektivi. Koliko daleko možeš videti, a koliko blizu. Pa koju notu svemu dodaš, i koje značenje. Pa na kraju, kojom emocijom to sve obojiš. I kojim intenzitetom.

Život je tu oko nas. Pun lepota. A ono "uživaj u životu i malim stvarima" neka bude svakodnevno geslo, i istovremeno i kratkoročan i dugoročan cilj. Svima!



*Sve fotografije su zabeležene u Daruvaru i Zagrebu, Hrvatska

Saturday, 9 May 2015

Recept za zdrav doručak: kinoa sa karamelizovanim jabukama i bademima

Opet ja, u epizodi Zdravi doručkovi. Danas na meniju: kinoa. (Ili kvinoa, ali meni ta verzija baš ružno zvuči.) Za ovu biljku kažu da je najzdravija žitarica na svetu. Opet kažu i da se ona samo ponaša kao žitarica, ali da je u stvari travasta biljka kao spanać ili blitva, ali hajde da mi ovde ipak nastavimo da je zovemo žitaricom. Jedan je od najvećih izvora proteina biljnog porekla. Takođe i minerala i masti. Inke su je nazivale majkom svih žitarica, a tretirali su je kao superhranu. Možda zato ona u našim supermarketima ima dosta višu cenu od većine drugih žitarica, ali, verujte mi, isplatiće vam se svaki dinar. Kod nas se uglavnom prodaje bela i crvena kinoa. Odlična je u kombinaciji sa povrćem, ali i u slatkim varijantama. 

Doručak koji ću vam predstaviti po nekima nije školski nutritivno vredan, jer mnogi kažu kako ne bi trebalo mešati mleko i žitarice. Iz razloga što mleko koči absorpciju gvožđa iz istih. No, kako nisam želela da svaki dan doručkujem pahuljice, a kinoa me je mamila sa police, otkrila sam da puno ljudi i nju kombinuju sa malo mleka, i da su takve verzije i više nego odlične. 


Kinoa sa ne mora prethodno potapati u vodi, ali je preporučljivo oprati je, kako bi se uklonio spoljašnji sloj zrna - saponin, koji joj služi za zaštitu od štetočina. Čak i ako to ne uradite neće vam ništa biti u smislu nekog trovanja, ali postoji šansa da tog dana imate smetnje u varenju.

U vodi se kinoa kuva u razmeri 1:2 - 1 šolja kinoe, dve šolje vode. A kada se skuva, utrostručiće svoju veličinu. Znači, dobićete tri šolje kuvane kinoe.


Potrebno vam je (za 2/3 porcije):
(original recepta)

pola šolje kinoe
šolja vode
1/4 šolje biljnog mleka
1 jabuka
šaka badema
kašičica margarina/putera  (ovo je nezdravija varijanta. Možete ga zamenitti npr. kokosovim uljem)
2 kašičice meda
pola kaišičice cimeta

Kinou oprati u vodi, pa je skuvati. Kuva se dok ne ispari sva voda. Pred služenje se samo viljuškom malo promeša. Dok se kinoa kuva oljuštiti jabuku i iseckati je na sitnije komade. Na ringli ugrejati margarin i dodati med. Na kratko propržiti jabuku, dok ne omekša i počne da pušta onaj njen neodoljivi miris. Dodati je kinoi, pa sipati mleko. (Druge dve fotografije sam slikala odmah po pravljenju, pa se mleko još uvek vidi. Posle nekoliko minuta, kinoa ga je skroz upila, pa je na dalje izgledala kao na prvoj slici.) Iseckati bademe i posuti po kaši. Dodati cimet.

Par puta sam pravila veće količine ovog recepta, i služila ga kao rashlađeni dezert. Držala sam ga u frižideru.


Friday, 24 April 2015

Roditeljstvo u Srbiji

Jedna je priča zamišljati kako ćeš odgajati svoje dete, a druga je kada ga zaista dobiješ. Dok ga iščekuješ imaš okvirnu ideju kakav ćeš stav zauzeti po pitanju nekih ključnih stvari, a pritom misliš da si svestan i svih ograničenja, i kao daješ šansu da ti dete bude takvo ili onakvo. A onda dobiješ željeno dete i susretneš se sa toliko neizvesnosti, toliko pitanja i odluka, za koje nikako nisi mogao da se pripremiš, i na koje te niko nije upozorio. 

Pa uvatiš sebe u situaciji da neke stvari kod svog deteta želiš da izgradiš na način na koji većina u tvojoj okolini to ne radi, jer se kruto drži onog većinski zastupljenog. I shvatiš da si i ti pričao tako kao i oni, i ti podržavao te stvari. Sve dok nisi dobio dete, pa shvatio da vama u stvari odgovara nešto sasvim suprotno.

Photo by Darko Novakovic
Predstaviću vam neke od zaključaka koje sam stekla za ovih 8 meseci svog roditeljstva, a tiču se većinski zastupljenih stavova o roditeljstvu, barem u mojoj okolini. Pritom naravno dozvoljavam da je u vašoj okolini drugačija situacija. Opisaću par suštinskih okolnosti koje su meni, kao novopečenom roditelju, u velikoj meri zasmetale.

1. Još uvek su dosta jaki obrasci tradicionalnog vaspitanja. 


Ne znam da li da krenem od onoga "Ne navikavaj ga na ruke" ili "Ne reaguj odmah na njegov plač". Nema starije žene, babice, lekara, koji to nisu rekli. A nisu bili česti ni mladi koji to propagiraju. U prvih par meseci, kada bebi ni vid nije razvijen kako treba, ona najviše reaguje na dodir i miris. Ne razumem zašto bi joj to uskraćivali? Da bi je vaspitali? Nisam sigurna da beba od par meseci uopšte ima kognitivne kapacitete da shvati vezu između "neću te odmah uzeti u ruke" i "to znači da moraš da naučiš sama da se snađeš". Pre bih rekla da će se tu stvoriti veza između "neću te odmah uzeti u ruke" i "to za tebe znači dodatni stres i traumu, jer ih ionako nemaš dovoljno dolaskom na ovaj za tebe novi svet".

A gledanje popreko ako kažem da beba spava u bračnom krevetu! I to do skoro samo sa mnom, dok je tata spavao u drugom krevetu! Beba mora spavati isključivo u svom krevecu, ako može i u odvojenoj sobi. Pa kad se setim da sam i ja prva pre porođaja govorila "ljubimca i bebu nikako u bračni krevet". To sam prekršila još kad sam čuvala sestrinu kucu Nušku. Jedva sam čekala da uskoči u naš krevet. 

I gle čuda! Intima između mene i muža uopšte nije uzdrmana trenutnim razdvojenim spavanjem. Negujemo je na druge načine, u drugim terminima. Jer naš sin slabo spava noću svakako, te nam je prioritet iznad svih da ga toj navici naučimo. Veći i od toga da muž i ja spavamo sami u našem krevetu. Interesuje me šta bi radile te majke koje osuđuju spavanje sa bebom u krevetu, kada bi im se beba budila i do 10 puta noću. Da li bi i tada svaki put ustajale, uspavljivale ga i iznova stavljale u krevetac?! Ili bi i one počele da uživaju kada shvate da smirene tonu u san, u zagrljaju sa svojom bebom.

2. Seksualnost i seks su veliki tabu.

Vazda su u Srbiji teme vezane za seks i seksualnost u vaspitanju bile tabu. Sa decom mnogi o tome nisu pričali, ili su im predstavljali metafore u vidu leptira i cveta. Mislila sam da se dolaskom novih tehnologija i novih generacija to promenilo. No, iznenadile su me neke prepiske i uživo razgovori mladih mama, kod kojih sam primetila i dalje neopuštenost po pitanju tih tema. Na primer, jednom se povela priča o ljubljenju male dece u usta. Ja nemam ništa protiv toga, niti u tome vidim nešto seksualno. Moj sin je beba, i ljubim ga gde stignem. Nekad zakačim i usta. Poznanicina ćerka ima 3,5 godine i sada uči o polnim ulogama, te stalno želi sve da ljubi ovlaš u usta. I oni joj to dozvoljavaju. Zabranama i pokušajima da to objasne samo bi joj stvorili dodatnu konfuziju i moguće zastoje u razvoju njene seksualnosti. A opet, pročitala sam sijaset (za mene) čudnih komentara majki, vezano za ovu pojavu: od komenatara tipa "usta su rezervisana samo za muža", preko "usta mi mogu biti puna bakterija i bacila", pa do "to mi je vulgarno". Naročito ako je beba u pitanju, ne znam kako bilo šta što sa njom radimo može biti seksualno? (Izuzev seksualnog zlostavljanja, naravno).

Slični tome su mi i komentari majki kojima se gadi da sinu navlače kožicu na piši. To se mora. I u tome takođe nema ničeg seksualnog. Jer u pitanju je tvoj pufna, krofnica, koja još uvek kao i da nema polne karakteristike.

3. Hoćeš da kažeš da sam ja loša majka? 


Roditeljstvo je veliki zadatak. Možda i najveći koji ćemo imati u životu. Ali, i najvažniji. Zbog toga su mnogi roditelji često dosta osetljivi, i lako ovaj zadatak vezuju za svoje samopouzdanje. Naročito majke. Pa lako osete povređenost ako im neko uputi kritiku. Ili čak i savet, koji oni lako shvate kao kritiku. I to onu najgoru - da su loš roditelj. Iako ta poruka nije bila ni između redova onoga što je sagovornik pokušao da im kaže.

- "Jako je korisno da bebu dojiš."  
    Hoćeš da kažeš da sam loša majka ako bebu ne dojim.
  "Ne. Nisam ni pomislila da to ima veze sa tvojim roditeljstvom. Pričam isključivo o dojenju, kao           načinu hranjenja bebe."

- "Meni se ne sviđa da to i to radim sa svojim detetom." 
    Hoćeš da kažeš da sam ja loša majka ako to radim sa svojim detetom.
  "Ne. Nisam ni pomislila da to ima veze sa tvojim roditeljstvom. Pričam samo o tome šta ja volim ili     ne volim u svom roditeljstvu."

Mlade majke tako lako pomisle da ih neko proziva kao roditelje, čak ako to nije bilo ni u najavi. Važno je razlikovati razmenu mišljenja o nekim konkretnim vaspitnim metodama i dobrom/lošem roditeljstvu. Jer ko je dobar roditelj? Onaj koji manifestuje puno različitih ponašanja i postupaka, prilagođenih potrebama njegovog deteta. Jedan postupak/ponašanje ne čine osobu. Osoba je skup različitih ponašanja.


4. Sve što je prirodno je još uvek teška alternativa.

Potvrdu za ovo sam pre svega našla u dojenju svog sina. Začuđeni pogledi prvih meseci kada sam rekla da je isključivo dojen. "Čekaj! Samo ga dojiš? Ne dodajete adaptirano mleko?" Pa onda kada sam rekla da ću mu čvrstu hranu uvoditi tek posle 6. meseca. Nije im jasno zašto ne požurim i krenem već u 4. Kao da ga, ne daj Bože, trujem svojim mlekom. I kao da je bilo koja čvrsta hrana koju ću mu dati bolja od mog mleka. Sad sam već žrtva komenatara "nisi prestala sa dojenjem, iako uvodite čvrstu hranu?", a očekujem posle njegovog prvog rođendana i preke poglede uz neizbežna pitanja "još uvek ga dojiš?". 

A frljanje sa kojekakvim antibioticima i malenim organizmom od svega par meseci? Lekovi su nekada zaista neoophodni, ali u velikom broju slučajeva kod svakodnevnih bebećih pojava nije zgoreg okrenuti se drugim metodama koju su za vreme našeg odrastanja i sami lekari preporučivali. Od čaja od belog sleza, alkohola/senfa na ručice, majčinog mleka, i sl. U Dnevniku na jednoj od nacionalnih televizija jedan stručnjak zaposlen u farmaceutskoj industriji je sam priznao da je Srbija na prvom mestu po konzumiranju antibiotika u Evropi. I onda me niko ne može ubediti da bebe i izgubljeni novopečeni roditelji nisu jedne od najvećih žrtava ovog lobija.

5. Nezaobilazna tri pitanja za novopečene roditelje.


Kad se porodiš, vrlo brzo počinju da te saleću pitanjima "Jel dojiš? (Jel sisa?)". Posle nekog vremena važno je "Kako spava?", a sa par meseci "Jel jede?". Tako kratka pitanja, često pitana onako usput, a toliko stresa novopečenoj majci mogu doneti. Jer retka je ona koja nije imala problema barem u jednoj od ovih oblasti. A čitav je proces prihvatanja neuspeha u nečemu od gore navedenog. Proces koji traje, i često je vezan i za učenje razdvajanja tog neuspeha od slike o sebi kao neadekvatnom roditelju. Jer imaš osećaj da svi oko tebe doje, ili sva deca oko tebe spavaju celu noć ili jedu sve što im ponudiš. A dug je put do onog "hej, pa svakom detetu mora nešto da fali".

I vrlo često se setim kako sam i ja pre trudnoće postavljala neka od ovih pitanja. Valjda zato što sam mislila da to tako treba. Zato se nadam da ćete posle ovog teksta i vi tri puta promisliti pre nego što ih postavite nekoj novopečenoj majci.




Wednesday, 8 April 2015

15 lekcija koje sam naučila o dojenju

Ovaj tekst je namenjen tebi koja želiš da uspeš u dojenju. I tebi koja nisi u tome uspela sa prvim detetom, a želiš da ponovo probaš sa drugim/trećim detetom. Ali, i tebi koja si odlučila da ne želiš da dojiš. Pruži šansu redovima koji slede, možda ti promene mišljenje. I ako se to ne desi, biće ok. Ti zbog toga nisi loša majka. Jer dojenje nije jedino merilo kvaliteta roditeljstva.

Primetila sam da se kampanje dojenja u velikoj meri oslanjaju na motivisanje majki da doje, pa ih bombarduju razlozima zašto je to dobro, i za majku i za bebu. I ja sam pre nekog vremena napisala tekst u sličnom duhu. Ali, takođe sam primetila da povodom takvog pristupa kod majki koje nisu uspele u dojenju samo rastu gard i neprijatne emocije, jer im opet fali ono zbog čega najčešće i nisu uspele - pravi i konkretan savet. Zato bih i ja da budem deo tih potpunih kampanja za uspešno dojenje, i u narednim redovima da opišem lekcije koje sam ja naučila o dojenju, i koje su meni pomogle da izađem na pravi put, te da još uvek izuzetno uživam u tom jedinstvenom iskustvu. Nadam se da će nekome biti od koristi, jer ni moj početak ovog putovanja nije bio nimalo lak.


1. Da li ti zaista želiš da dojiš? Nekima dojenje ide lagano od samog početka, ali postoji veliki broj majki koje iščekuju dani/nedelje nespavanja, puni izazova, tako da će im biti potrebna velika snaga i strpljenje da sa svim tim izađu na kraj. Mislim da u tome mogu opstati samo one koje zaista žele da izguraju celu priču (naravno, uz adekvatnu podršku i savete, koji su takođe mnogim majkama falili). Po meni si veća carica ako priznaš da nećeš da "se bakćeš" sa dojenjem, nego ako kao nešto pokušavaš, a u stvari jedva čekaš da pređete na flašicu. A sve zbog pritiska okoline. Mani okolinu, već još jednom dobro razmisli da li i zašto želiš da odustaneš do dojenja?

2. Pripremi se za dojenje i pre porođaja. Ako si odlučila da želiš da dojiš, značiće ti pripreme i pre samog porođaja. Ja sam imala kućni čas od strane savetnice za dojenje, a posetila sam i besplatnu radionicu o dojenju. Takođe, koristan mi je bio filmić koji je udruženje Roda snimilo o uspešnom dojenju - Mlečna staza, put do uspešnog dojenja. Tako ćeš znati kako treba da izgleda pravilan hvat bebe, tvoj položaj, o izmuzavanju i sl. Pa i ako sestre u porodilištu to ne znaju, ili nemaju vremena da ti objasne, ti ćeš biti spremna.

3. Prvi dani su izuzetno važni. I zbog podsticanja produkcije mleka, i zbog pravilnog hvata bebe. U porodilištu je to često svojevrsan izazov, jer ili ti odvode bebu da se ti odmoriš, ili im je cimanje da ti je dovode ako ležiš npr. posle carskog reza. No, ako insistiraš da ti dovode bebu na redovne podoje, iznenadićeš se kada u stvari pristanu. Ja sam 24h bila na leđima, na kateteru, i bez pitanja su samo krenuli da mi odvode bebu. Da ih nisam zamolila da mi je redovno donose na podoje, oni to ne bi ni uradili. Primetila sam takođe da praktikuju da te tih par noći ostave da se naspavaš, a bebu oni hrane AD-om. Ja svakako nisam mogla da spavam, ali sam i znala da je to šaržer mnogih problema sa dojenjem kada dođem kući, pa sam insistirala da mi bebu ostave u sobi. I redovno sam je dojila. Bilo bi idealno da bebu odmah po rođenju stave na majčine grudi, jer je prvi sat najvažniji od svih. No, sve se to nekako može nadomestiti i posle 2 sata kada kod nas u porodilištima donose bebu kod majke.

4. Dojenje ne bi trebalo da boli. Čim boli, znači da nešto nije u redu. Ili imaš ragadu, ili beba nije dobro uhvatila siku, ili ti nisi u dobrom položaju. Postoji puno sajtova i foruma koji detaljno objašnjavaju pravilan položaj majke pri dojenju i pravilno postavljanje bebe na dojku, i o tome bi se valjalo raspitati još pre porođaja. Takođe, ako imaš ragade, beba i dalje može sisati. U tom slučaju ćeš jedno vreme morati trpeti bol. Meni su se ragade javile par puta, i već posle jednog dana su prestajale. Minimalno sam ih mazala lanolinom, a najviše sopstvenim mlekom. Ono je zakon za sve tog tipa! I puno sam luftirala sike na vazduhu.

5. Pripremi se na dane nespavanja. I ne žuri sa izbacivanjem noćnih podoja. Nivo hormona koji podstiču proizvodnju mleka je najveći noću i u ranim jutarnjim satima, pa je dojenje tada u stvari najvažnije. Brzo će proći ti dani, ponuda i potražnja mleka će ti se uspostaviti, pa ćeš imati vremena da se naspavaš. Naravno, ako si dobila dete koje je "dobar spavač" samo po sebi. U početku je poželjno da navijaš alarm i da dete pustiš da spava najviše 3-4h. I zbog same bebe i mleka koje je najkaloričnije noću, a i zbog prethodno objašnjene produkcije mleka. Takođe, ako ostavljaš sebe da u početku spavaš po celu noć, velika je šansa da ćeš si stvoriti mastitis. A to su tek posebni problemi.

6. Nemoj uobročavati bebu. Meni je generalno logično da bebi dajem da jede kada ona hoće, a ne kada ja mislim da bi trebalo. No, na stranu to. Ovaj savet je posebno važan ako si majka kojoj mleko ne curi na sve strane od prvog dana, i ako ono tek treba da nadođe u većoj količini. Nijedna pumpica ti neće izvući mleko kao beba. I zato je jako važno da je prvih dana stalno stavljaš na siku. Kad god to poželi. A u početku će to želeti stalno. Mnogo češće nego na 3h koje većina patronaže preporučuje. Kasnije će se već beba sama uobročiti, ali sada ti je potrebna njena pomoć da se što više pokrene ta proizvodnja mleka.

7. Nemoj se puno opterećivati merenjem bebe. Gramaža bebe nije pravo merilo tvoje količine mleka. Naravno, povremeno treba kod dr pratiti napredovanje, ali pritom voditi računa i da je oko 500g sasvim dovoljan mesečni napredak dojene bebe u mesec dana. Nekad čak i malo manje. Iako će mnogo lekari u tom slučaju potencirati uvođenje AD mleka uz savet da "nemaš dovoljno mleka", nemoj ih odmah poslušati. Veliki broj njih se služi merama koje su u stvari rađene na bebama na AD mleku, a one su obično i krupnije od dojenih. Ako tvoja beba izgleda zdravo i zadovoljno onda je verovatno sve u redu. A bitno merilo svega toga je broj mokrih pelena (oko 5-6 u jednom danu). Usredsredi se na njih i svoju bebu, pre nego na stalno merenje. Čak i kaka nije merilo, jer dojene bebe znaju i po nekoliko dana da ne kake. Meni je poseban stres bilo merenje pre i posle podoja, što je bila potpuna besmislica jer ni majka ne proizvodi istu količinu mleka u različitim dobima dana, kao što ni beba ne pojede uvek isto.

Još jedna besmislica je pretpostavka o količini majčinog mleka u odnosu na količinu koju je uspela da iscedi. Probaj samo da se iscediš noću/rano ujutru i posle podne. Videćeš da ni tada nećeš dobiti istu količinu. Pa kako onda odrediti u kom dobu dana je pravo merilo stvarne količine mleka kod majke?!

8. "Ja imam dovoljno mleka za svoju bebu!". Mantra koju treba sebi ponavljati stalno. Samo 1-2% žena zaista ima problem sa produkcijom mleka. A koliko njih ostane u uverenju da su bile u tom malom procentu? Ako si stalno pod stresom "da li je sada gladna? da li da joj sad dam i flašicu?", velika je šansa da se na neki trenutak dotok mleka pomalo i blokira. Napomenuću - blokira otpuštanje mleka, a ne njegova proizvodnja. Jer, adrenalin od stresa može uticati isključivo na otpuštanje, a ne na proizvodnju mleka. A da ne pričam o prenošenju majčinog stresa na bebu, i o daljem uticaju i na nju i na uspešnost sisanja. Ja sam sebi ponavljala i "neću biti jedna od 50% žena koje nakon prvog meseca odustanu". Čak sam to htela i da napišem na papiriće i da polepim iznad kreveta i po krevecu, ali smo ubrzo uspeli u dojenju, pa nije bilo potrebe.

9. Konsultuj se isključivo sa ženama koje su uspele u dojenju. Razumem da znači da sa ostalim majkama koje nisu uspele u dojenju podeliš sve o pritiscima na koje si naišla, na probleme i sl., ali puno više ti može pomoći majka koja je kroz isto to prošla, ali i uspela sve da prevaziđe. Takva majka će znati i neki konkretan savet da ti da, pored tešenja i onog "razumem te" ili "grozno je". Meni su puno pomogle FB grupe kao i privatni kontakti sa ženama koje su ili stručne za laktaciju, ili koje su uspešno savladale dojenje. Iako neke od njih ni lično nisam upoznala, bile su veoma predusretljive. Svaka žena koja uspe u dojenju ima potrebu da svoje iskustvo podeli sa drugim majkama, da o tome priča i tako možda i pomogne drugima. 

10. Nikako, ali nikako, ne ubacuj AD dohranu. To je još jedan čest savet naše patronaže, kod onih majki kojima mleko tek nadolazi. On ide uz ono "hrani ga isključivo na 3h". I onda čekaš i čekaš da ti se količina mleka poveća, a kao da ga ima sve manje. Jer mu u stvari nisi pravilno pomagala da više nadolazi. A beba se sa druge strane navlači na flašicu, jer je tu potrebno samo da zabaci glavu i da guta mleko koje curi, a kod mame mora da se pomuči i da vuče. Pa da čeka refleks otpuštanja mleka. I onda dođe dan kada odluči da više uopšte ni ne želi da se druži sa sikom.


11. Refleks otpuštanja mleka. Imaš dovoljno mleka i ono je tu, samo nemoj očekivati da ono non stop teče u jednakim mlazevima, kao na flašici. Neka majka ima prejak refleks otpuštanja, pa beba može i da se zagrcne ili halapljivo da jede, a neka mama može imati preslab refleks, pa i ona i beba moraju malo sačekati da se to mleko otpusti. Beba će se unervoziti u tom slučaju. Gladna je i htela bi odmah da guta. Zato je važno da majka zna o čemu se radi i da ne paniči. Topli tuš pre podoja je meni tu pomagao, kao i stalne ručne kompresije dojki dok beba sisa.

12. Sika nije tu samo za hranu, već i za utehu i ljubav. Moj sin ne voli ni dudu, ni flašicu. Sam je tako odlučio. Priznajem da bih npr. noću ponekad i poželela da mu stavim dudu u usta umesto sike, jer je lakše. Ali, ta duda nikad ne bi mogla da mi zameni osećaj spokoja i ponosa koji imam kada vidim kako se u sekundi umiri kada ga prikačim na svoju siku. Pa me zahvalno pogleda i u momentu prestane da plače. I posle par sekundi se skine sa nje, jer mu je bilo dovoljno. A dudu bi sigurno nastavio da drži u ustima još dugo, dugo. Ukoliko sika služi i za utehu i ljubav bebi, mnogo je veća šansa da dojenje duže traje. Ako si ti ipak odlučila da mu tvoja sika služi isključivo za hranjenje i ništa drugo, i to je ok. Ta hrana je svakako nezamenljiva i ti činiš super stvar za svoju bebu. 

13. Ti i beba ste tim. Uspeh u dojenju zavisi od vas oboje. No, pošto beba puno toga ne razume, važno će biti da je u mnogo čemu ti usmeriš na pravi put. Pored važnosti informisanosti i obraćanja pravim izvorima, važno je i da se opustiš i osluškuješ svoju bebu. Sećam se da sam tih prvih dana bila toliko sluđena, u strahu da li imam dovoljno mleka, da li je sin gladan, da sam se na neki način i udaljila od njega i nisam dovoljno pratila ono što ima da mi kaže. U momentu kada sam počela da osluškujem njegove potrebe i znake koje mi daje, uspela sam u dojenju!

14. Ne gledaj na sat.  Ako si odlučila da bebu dojiš na zahtev, sat ti ne treba. Samo će ti stvarati dodatno opterećenje i konfuziju. I udaljavaće te od bebe, u smislu da ćeš otežano učiti koji su njegovi signali gladi, kada je sit, koliko mu je dovoljno da pojede.

15. Vrlo brzo će doći dan kada ćeš zaista uživati u dojenju. I kada ćeš biti zahvalna jer ne moraš da se bakćeš sa flašicama, grejanjem, sterilisanjem. Vrlo brzo više nećeš razmišljati o ragadama, mastitisu, izmuzavanju, pranju dojki, grejanju, pogledavanju na sat. Bebi će biti dovoljno samo da izvadiš siku, i posle par minuta ona će već završiti. Ti ćeš spustiti majicu, i nastaviti sa onim što si radila. Srećna jer si shvatila da si opet uživala, i da ti nije bilo teško, i da nisi pomišljala ono "jaoj, kad će da završi?", jer te možda boli, jer imaš osećaj da je non stop na siki. Zato što su hormoni učinili svoje. Pa si napokon doživela i shvatila ono o čemu se u kampanjama o dojenju priča. Srećna i ponosna na sebe i bebu, jer ste uspeli!