Priča o gospođici koja je postala gospođa (in Serbian)

Ovo je priča o jednoj devojci. O jednoj maloj gospođiCI, koja je imala samo jedno prezime. 

Vidite, ova devojka je puno volela da mašta. Kada je odrasla neki su to njeno maštanje nazivali planiranjem, ali je ona to radije nazivala sanjarenjem. I dugo je tako ona maštala o jednom velikom događaju. Kako je odrastala njegov koncept se menjao u skladu sa njenim novim interesovanjima, ali jačina njene želje za njim ostajala je ista.

I onda je upoznala jednog mladog gospodina, koji se sa podjednakim žarom radovao tom velikom događaju. Pripreme su krenule, veliki događaj se približavao. 

Bio je to njen poslednji radni dan pod tim njenim jednim prezimenom. Žurila je da završi sa poslom, jer je pripremnih aktivnosti bilo previše. I baš tada su joj poručili da hitno mora da odradi jednu intervenciju, baš ONA. 

- Zar baš toliko mora sve da mi se komplikuje na putu ostvarenja mog sna?- mislila je ona, dok je pomalo iznervirano išla na naznačenu adresu. Međutim, tamo nije bila devojčica koju je trebala da spasi. Tamo su bile sve njene drage kolege koje su joj u saradnji sa osobljem restorana priredili iznenađenje. ONA je u stvari bila ta koja je spašena, sa svog poslednjeg radnog dana. Znate, imate onih firmi u kojima se može puno zaraditi, pa ljudi stalno trče i jure za što većim dobicima i statusima. A imate opet i onih u kojima nemate priliku da puno zaradite, pa zato imate vremena da se posvetite jedni drugima i da razmišljate o tome kako da jedni druge iznenadite nekim dobrim delom. U kojima znate kako vaš kolega diše i tražite načine kako da ga oraspoložite i da mu pomognete. I zato je naša gospođiCA bila neizmerno srećna, i beskrajno zahvalna svojim kolegama.


Ali, to nije bilo sve... Već duže vreme njena kuma joj je pripremala devojačko veče, običaj oko kojeg su se obe dogovorile da će ga ispoštovati. U taj događaj je uključila i nekoliko najbližih prijatelja. I pričalo se puno o toj večeri. GospođiCA je primećivala da se njeni prijatelji čuju, nalaze i nešto "zakuvavaju", ali nije mogla da nasluti šta tačno smeraju. Momenat iznenađenja je bio neizbežan, pa je iščekivanje tog događaja sve više povećavalo uzbuđenje kod gospođiCE, toliko, da je te večeri ono pomalo prešlo i u tremu. GospođiCA je te večeri bila toliko obuzeta emocijama i srećom, da je i govor traljavo održala. Na sve strane falusni oblici, kako se to već nalaže - u cevčicama, čokoladicama, testenini, tortama. Puna kutija poklona, pristiglih sa svih strana sveta. Bilo je tu puno smeha, sreće i fotografisanja. Ali, to nije bilo sve.. U jednom momentu su pogasili svetla, poseli je u centar sobe ispred televizora, dali joj kutiju punu maramica i pustili joj jedan film. Film u kojem su glavni protagonisti baš ti njeni prijatelji, a idejni tvorac i režiser jedna jedina - njena kuma Jela. A tema filma je upravo ona - gospođiCA! Pola sata priče o tome ko je ona i kako su je upoznali, kao i saveti kako najlakše da upropasti svoj brak, ukoliko to bude želela :)

E sad već gospođiCA nije mogla da se suzdrži. Pomalo se smejala, ali je i plakala. I to jako. Do ridanja! Toliko da su joj se drugari na par trenutaka od srca smejali.


Ali, ona nije marila. Jer, gospođiCA je uvek uživala u ovakvim omaž filmovima. Plakala je gledajući ih i razmišljajući kako li je osobi o kojoj je sniman taj neki film. Koliko se samo blagosloveno ona oseća kada shvati da vredi i da ima ljudi koji je vole i koje je svojim prisustvom dojmila?! A sada je ona bila u tim cipelama. U cipelama osobe koju su zbog ovakve količine čiste i potpune sreće prijatelji zadužili do kraja života! A posebno njena jedinstvena kuma Jela!

.......

I tako je došao dan velikog događaja...


GospođiCA je postala gospoĐA. Ona sada ima dva prezimena. Sve je pomalo drugačije, ali opet i tako isto.

- Šta ćeš sada raditi, kada si ostvarila svoj najveći "životni projekat"? - pitala ju je drugarica.
- Pff, odakle da krenem da ti nabrajam?!!!!

Labels: , , , , , , , ,