Zahvalna sam... (in Serbian)

Dora sa happychezmoi bloga je pokrenula tridesetodnevi lični pojekat zahvalnosti, kojim na praktičan način želi da proživi ono "uživam u malim stvarima". Mi to svi često govorimo, ali da li zaista i živimo u skladu sa tim geslom? Vrlo često nam ono bude nešto što ostavimo po strani, što čeka neke bolje dane, a mi nastavimo da se zamaramo sitnicama, da želimo nešto što nam je nedostižno, i da tugujemo što to ne možemo imati.

Pa, ima li boljeg perioda za osvrtanje na bitne sitnice oko nas? I na iskrenu zahvalnost što ih imamo, jer mnogi nisu u tako zavidnoj situaciji?

Umesto da svaki dan postujem o svemu na čemu sam zahvalna, sakupila sam svoje highlights u jednom postu, i time sumirala sve na čemu sam ove godine zahvalna. Mislim da je to najlepši način da se zaključi jedna godina.

Voda. Zahvalna na vodi za piće - mom omiljenom piću. Onaj osećaj kada u kuću uđeš mrtav žedan, pa iz ruke piješ vodu sa česme. Sve se sliva, ali tebi nije bitno, jer si još žedan. I još, i još... Obožavam tople kupke. Volim i kišu, naročito kada znam da ne moram nidge da izađem. Zahvalna sam i na suzama, onda kada pročišćuju i kada dovode do unutrašnjeg mira. Ponekad znaju da budu dobre za pražnjenje!

Neposustajanje. Kada nešto želim, ne odustajem. U životu mi je često puno prepreka stajalo na putu ostvarenja nekih snova. I bilo je to uznemirujuće u početku. Međutim, vremenom sam na to počela da gledam kao na neko iskušavanje mene, toga da li ja to zaista želim i da li ću biti uporna. E pa, itekako jesam! I najlepše stvari poput putovanja uvek su mi se do poslednjeg dana komplikovale, ali sam vremenom počela da se navikavam na to govoreći rečenice poput "to znači da će ti na kraju biti jako lepo". I bi tako, svaki put.


Samoljubav. Druge možemo voleti tek kada zavolimo sebe. Tek kada prihvatimo sebe, sa svim svojim vrlinama i manama. Kada nas nije sramota da pred drugima kažemo rečenice tipa "i ja sam sebi danas baš lepa.. baš sam ponosna na sebe kako sam to uradila..." Nije egocentričnost ako sebe nekad na glas pohvalimo, ako smo zadovoljni kako izgledamo.


Kod sebe volim to što još uvek nisam zaboravila kako ponekad maštati. Imam principe, vro često dosta ciljeva koje sledim. Saosećajna sam, i dosta intuitivna. Emotivna, i time se dičim. Neka je to i tuga, ili strah, nema veze. Emocije doživljavam često i dubinski. Jel sam živ čovek ili nisam?

Učenje. Naučila sam kako da druge učim. Predavanja i treninzi su nešto što jako volim da radim, i mogu reći da ih sada realizujem bez puno treme. Zahvalna sam na svesti da do kraja života mi učimo. Ljudi koji toga nisu svesni su obično oni koji govore "ja sam takav (mator), ne mogu se menjati". Kao psiholog, puno toga o životu i ljudima sam učila na fakultetu i edukacijama, ali najviše sam naučila iz ličnog iskustva. Ružna iskustva su možda ta iz kojih sam najviše zaključila, onda kada sam bila dovoljno jaka da ustanem i nastavim dalje. A tome treba težiti, stalno!



Borba. Ovde bi dobro došla rečenica jednog psihoterapeuta "Život nam nije obećao da će nas maziti". Svašta nas tek čeka, i kada nam je već podaren luksuz zvani život, treba to uvideti, ustati i videti kako da nastaviš dalje. Sa novim zaključcima, sa novim sobom! Sebe vidim kao borca za ono što mi je važno, i zahvalna sam zbog toga!

A kod Dore sam bila i gost na blogu, i pričala sam o proaktivnosti. Skoknite da vidite šta o tome mislim.

Na čemu ste vi najviše zahvalni? Šta to najviše volite kod sebe? Hajde da zaista živimo po geslu "uživam u malim stvarima".



Labels: , , , , , , ,