Zakorači u dan

Čudan osećaj u stomaku,
al' nemoj mi ga kvarit',
i danas mi je uspelo
zaljubit' se u male stvari.
Neki put krivo je jutro
i stranac što te pozdravi,
neki put je kriv hip hop beat
ili rif na gitari.
Sunce, hvala ti
što si izašlo za mene
sunce, obećavam
misli su mi pozitivne.
Zakoračim u dan bez 
suvišnih očekivanja,
pitanja, nadanja,
sita sam skrivanja.
Ljudi su opet sivi,
njihov pogled grebe pod,
i šutke gaze ubrzano
ne vide plavi svod.
Prezirno se smeju kad
shvate da sam sanjar,
jer su svesni gde žive 
i kako žive, jasna stvar.
I znam da je crnjak
i da smo zapeli u sridu,
u rukavu nosim osmeh
pa ga imam u vidu.
Dopusti mi da te razoružam,
otpuhni brige, 
primi sunce sto ti pružam.
Dobro skriveni u kockice,
mesto što zovu dom,
s crnim povezom prek' očiju
ne žude za slobodom.
Zraci udare u njih, 
al' otpor je uvek jak,
ljudi izvana obasjani
u sebi nose mrak.
Zbog njih nebo se zatvori
zaplače kao dete,
šalje buru da ošamari,
protrese,
da se sete onih malih stvari,
zraka i sunca nad njima
da shvate
jos uvek pozitivnih stvari ima.