Ponekad uvidim kako sam žena puna kontradiktornosti. Izuzetno sam društvena i pričljiva, ali istovremeno obožavam danima da budem kući. Sama sa sobom, svojim mislima i idejama.
Obožavam slatko, i to mi je svakodnevni "must". Ali, istovremeno mi je svakodnevni "must" i nešto slano. Ponekad mi ni 1000 čokolada ne bi mogle zameniti potrebu za nekim slanim zalogajčićem.
Do porođaja su me mnogi smatrali tipičnom "urbanom devojkom" (šta god to značilo, ali tako su mi govorili). Puno sam izlazila, slušala uglavnom stranu muziku, otvorenih shvatanja prema životu, ljudima, stavovima drugih. A kada sam počela da vodim blog: "Blog? Šta je to? E, Saška, šta od tebe sve nećemo čuti!". Pa kad je došao trenutak da se udam, većina poznanika me je na tom događaju zamišljala u kratkoj venčanici, kožnoj jakni i starkama. A kada sam im rekla da sam od malih nogu zamišljala klasičnu venčanicu, i da mi je to jedan od najvažnijih i najlepših snova, mnogi nisu mogli da poveruju. Na stranu i to što sam uopšte htela da pravim venčanje. Danas, kada je to mnogim mladima uglavnom kliše i bespotrebno trošenje novca i energije. Doduše, venčanje koje smo muž i ja pravili je zaista bilo sve samo ne uobičajeno.
A kad sam odlučila da zatrudnim!!! Mnogima je još uvek neobično da me vide sa bebom, pa još sa sinom. A i u tom vaspitanju imam kontradiktornosti: bila sam uporna sa dojenjem, kao naše bake. I kad nešto nije u redu sa malcem, prvo volim da probam neke bakine recepte, pre nego da odmah odem kod doktora gde će mu verovarno prepisati antibiotike. Detetu spremam isključivo zdravu hranu, sa organskim namirnicama. Ranije bi se to zvalo "domaće, iz bašte". I jednokratne pelene slabo koristim. Uglavnom platnene. Ali, u modernoj varijanti :)
Spomenuh gore da sam puno izlazila. Znala sam nekad kući da ne dođem i po dva dana. A onda sledeći vikend vrlo često bih isto toliko ležala u krevetu, gledajući serije i ni ne pomišljajući da izađem.
Da li su to kontradiktornosti? Ili ponekad moja neodlučnost i moja unutrašnja Vaga koja bi sve odjednom? Ponekad i nespojivo. Jer, možeš imati i crno i belo u istom trenutku. Ali, to je onda sivo. A ja to često ne želim. Volim i crno i belo odjednom, a pritom da ne izgube na svojoj intenzivnosti.
I ovaj recept ima nekih kontradiktornosti u sebi. Pitica izgleda kao muffin, a da to u stvari nije. Istovremeno podseća na tradiciju i bakinu kuhinju, pre svega zbog klasičnog (i proverenog) spoja spanaća i svežeg sira. Nije muffin zato što se ne pravi od brašna. U pitanju su klasične kore, koje sam cepkala na sitne delove i ubacila u smesu. Iako to možda tako ne izgleda, ukus je kao kod klasičnih zeljanica. Ali, onih kod kojih je savršena razmera sira i spanaća. U kojima ne dominira ni spanać ni sir, i u kojima se sir lepo spojio sa ostalim sastojcima, te nije ostao suv i zrnast.
Ja sam pitice napravila slučajno. Da mi se ne bace kore koje su preostale od nekih kolača. Probajte i vi. I javite utiske!
Potrebno je (za 16 pitica):
250g kora za pitu
500g spanaća (može i zamrznutog)
250-300g svežeg kravljeg sira (može i feta)
200 ml jogurta
3-4 kašike pavlake
2 jaja
70ml ulja
pola kašičice soli
Kore iscepkati na sitne delove. Na kratko blanširati spanać. U posudi umutiji jaja, pa dodati jogurt i ulje. Potom dodati pavlaku i sir. Posoliti. Nemojte preterivati sa solju, naročito ako pravite sa fetom ili nekim drugim slanim sirom. Dodati spanać i kore. Sve dobro promešati. Pripremiti kalup za muffine. Ja imam silikonski, te ga ne uljim dodatno, jer dovoljno ulja već ima u smesi.
Kašikom vaditi željenu količinu i sipati u modle. Peći na 200 oko 30-40 minuta, u zabisnosti od rerne. Da bi dobile na izgledu, pitice sam služila u malim papirnim korpicama za muffine.
Pitice naravno odlično idu uz jogurt! Definitivno nisu jedan od zdravih recepata koje u poslednje vreme puno pravim, ali mi verujte na reč kada kažem da su preukusne i sočne.
