Jako je popularno praktikovati zdrave stilove života, živeti zdravo, zdravo se hraniti. A šta to u stvari znači? Da li za vas živeti zdravo znači baviti se sportom, hraniti se zdravo ili izbegavati alkohol/cigarete? Ili se to odnosi na česte boravke u prirodi, izbegavanje gledanja televizije, korišćenja mobilnih telefona? A ta zdrava ishrana: na šta se to odnosi? Jel to asocijacija na vegetarijansku ishranu? Ili na domaće gajeno povrće/voće, na konzumiranje mesa domaćih životinja koje su slobodno šetale po dvorištu? Na odsustvo fabrički prerađene hrane? A šta je sa mentalnim zdravljem? Sa odsustvom stresa? Ima li i to veze sa zdravim stilom života?
Za mene "živeti zdravo" znači od svega gore navedenog po malo. I trudim se da praktikujem dosta od toga, ali gotovo ništa u potpunosti. Jer mi se trenutno tako hoće. I može. I tako mi odgovara. Više o mom načinu zdravog življenja sam pisala prilikom gostovanja na blogu Zdrava dimenzija.
Mislim da je u svakodnevnom gradskom životu dosta teško prdiržavati se svih načela zdravog života. Teško, ali ne neostvarivo. Ili nemaš gde da nabaviš proverene namirnice. Ili imaš, ali nemaš novca za "organsko". Ali, ako hoćeš, možeš kupiti Zeolit, pa sve namirnice stavljati u njegov rastvor i tako ih očistiti od pesticida. Onda, ako si zaposlen, imaše dete, domaćinstvo koje treba voditi, zaista je malo vremena za redovne treninge. Ali, ti svakodnevno možeš šetati sa detetom. Uvučenog stomaka, stegnute zadnjice. Pa ubaciti i koji trbušnjak dok beba spava. Pa onda ono "nemam vremena da pripremim doručak/ručak" za poneti na posao. Ujutru možda i ne, ali možeš odvojiti pola sata uveče i pripremiti za nekoliko dana. Pa ujutru samo iz frižidera izvaditi. I tako dalje...
Za svako "ne mogu" i "teško je" ima "da, teško je i ponekad naporno, ali ne i neostvarivo". Ja se velikog dela gore navedenih alternativa pridržavam, ali često sebi i pauze od njih dam. Pa sa slašću gricnem kobasicu. Ili parče pice. A nešto čokoladno gotovo svaki dan. Jer volim. Jer mi se može.
Jer nisam robot koji nema pravo na grešku.
Imam pripremljenih nekoliko postova o tim doručkovima, a već danas krećem sa jednim. U pitanju je heljdina kaša sa dodatkom jabuka i iskokanog amaranta. Evo o čemu se radi:
120 g sirove heljde
2 kašikice amaranta
50 ml biljnog mleka
1 manja jabuka
2 urme
kokosovi listići, chia semenke, kandirane brusnice i sl. (za posipanje)
Heljdu properite i potopite u vodi preko noći, kako bi se smanjila količina fitinske kiseline. Ona se lako vezuje za korisne sastojke hrane i čin ih neupotrebljivim. Još bolji efekat će biti ako u tu vodu dodate kašikicu limuna. Ujutru prospite tu vodu i na dalje koristite sirovu heljdu. Amarant se koka na sledeći način: ugrejte šerpicu ili tiganj. Kašikicu po kašikicu amranta stavljajte na tiganj i brzo ga dižite i tresite, kao kad kokate kokice. Videćete da će on odmah da počne da se koka, pa je važno brzo da odignete tiganj sa ringle, i čim se počne kokati da ga brzo prospete u činiju, dalje od zagrejanog tiganja. U suprotnom će zrna izgoreti, jer su veoma sitna. Ako vam je lakše, ni ja se još nisam u porpunosti ispraksala sa tim kokanjem.
U blender stavite heljdu, amarant, mleko i urme, i sameljite ih.
Dve trećine jabuke ogulite i iseckajte je na sitne kockice. U kašu možete stavljati sirovu jabuku, ili blago karamelizovanu (na vrlo malo putera je propržite par minuta). Pomešajte je sa izblendanom kašom od heljde. Po želji možete dodati i malo cimeta.
Posipanje kaše vam može biti svojevrsna umetnost, kao što je to jutro bilo meni. Sastojke sami odaberite. Ja sam ovom prilikom koristila kokosove listiće, chia semenke, brusnice i ostatak sveže jabuke.
Prijatan vam doručak!
