Živim u jako malom stanu, a stalno imam potrebu za nekim preuređenjem/douređenjem enterijera u kom živim. Zbog njegove ograničene kvadrature to ne mogu biti neki veliki razmeštaji i vidne radikalne promene, ali što bi to bio kraj za mene? Sitnice su te koje život znače, jel da? Pa, što onda to ne bih i na enterijer primenila. Toliko zidova nudi svaki prostor, polica, položaja. Kad jednom krenete, teško je zaustaviti se. Na kraju vam ovom logikom životni prostor vrlo lako može ispasti neukusan ili prenatrpan, ako se previše zanesete. No, ja se trudim da ne pređem granice ukusa.
Minimalizam mi se oduvek nije nešto sviđao, naročito ne u svom životnom prostoru. Hladan je, dosadan, previše sveden, za moj ukus. Detalji su ti koji me čine srećnom. U životu. U odnosima sa ljudima. U prostoru.
Vodeći se tim razmišljanjem malo sam promenila izgled jedne police. Inače je ubačena naknadno, kao neko priveremeno rešenje odvajanja kuhinje od predsoblja. Na njoj su do skoro stajali ukrasi, a sada je bilo vreme da na nju smestim mnoge kuhinjske "props", za koje u kuhinji više jednostavno nije bilo mesta. Kako bolji dani pravljenja nove kuhinje nikada nisu ni u najavi došli, odlučila sam se za jednu malu zavesicu kojom sam prekrila te tri police.
Sada iza nje mogu da natrpavam propsa koliko hoću. I njihov raspored ne mora da izgleda nimalo privlačno. Zavesica je magična, kažem vam ja.
A njena magija se ogleda i u tome da je nekako privukla i novu kuhinju. Ispostavilo se da sam menjanjem frontova i još nekim malim izmenama koje sam mogla da priuštim, dobila potpuno novu kuhinju. O tome u nekom od narednih postova.